Koenzim Q10 i ubikinol

Koenzim Q10 i ubikinol

U našim telima koenzimi Q10 ili pod drugim imenom ubikinon i ubikinol su antiksidansi koje naša tela sama stvaraju, a ovi antioksidansi su rastvorljivi u masnoći. Što je značajno zato što oba imaju svoju funkciju u ćelijskim membranama proizvodeći energiju. Ubikinol je redukovana verzija ubikinona, jer preuzima dva elektrona, što mu posledično menja strukturu, a taj proces se u našim mitohondrijama dešava bukvalno u svakoj sekundi iz jednog oblika u drugi, i tako se generiše energija snabblån. Ovaj neprekidni rad je vrlo značajan za zdravo funkcionisanje celog tela, a naročito mišića i srca, a koji je upravo mišić sa konstatnim i najvećim naporom smslån utan ränta.

Produkcija antioksidansa Q10 raste rapidnom brzinom od ranog detinjstva, da bi dostigla svoj vrhunac u kasnim dvadesetim godinama. Već od tridesetih počinje lagan pad u proizvodnji. Mlađe osobe mogu dobro da podnose dodatnu suplementaciju ubikinonom, dok je za one starije ubikinol pogodnija varijanta, kao zajam za zdraviju starost.

Međutim, postoji i jedan broj osoba koje su genetski predisponirane da ne mogu potpuno da iskoriste koenzim Q10, zato što ne proizvode enzim koji potpomaže ovo konvertovanje antioksidansa iz jedne forme u drugu. Ovi ljudi više koristi imaju od direktnog uzimanja ubikinola.

Prirodni izvori koenzima Q10

Interesantna je činjenica da su mnoge studije potvrdile da konzumiranje puno zelenog lišćatog povrća u kombinaciji sa sunčanjem može da unapredi značajno konverziju ovog antioksidansa iz jedne forme u drugu. Kada konzumiramo hlorofil koji se nalazi u ovom tipu povrća, on se uz pomoć signalnog sistema koji se aktivira sunčanjem, apsorbuje i transportuje u krv. Isto tako, značajniji rezultati su postignuti i uzimanjem masnoća kao što su kokosovo ili maslinovo ulje.

Pored proizvodnje energije koenzim Q10 ima i funkciju odstranjivanja otpadaka iz ćelije, pa u slučajevima kada nije dovoljno prisutan, ćelije mogu da pretrpe oštećenja. U našim telima takođe postoje i dva markera od kojih jedan pokazuje stepen upale u telu, i to je takozvani CRP ili C-reaktivni protein, i gama glutamil trasferaza (GGT), marker koji ukazuje na početno propadanje srca.

I ako bi sada zamislili naše mitohondrije u ćelijama kao specijalne tipove motora trebalo da da im u zajam dajemo daleko čistiji oblik goriva kako bi mogle bolje i neometano da rade. Za ovu svrhu umesto šećera ili glukoze, daleko je bolje povećati unos zasićenih masnoća, kao što su životinjska mast ili puter, jer će tako i ova dva markera imati niže vrednosti, a naši koenzimi Q10 će moći lakše da se transformišu iz jednog oblika u drugi.

Pomoć prilikom korišćenja statin tipova lekova

U svetu je trenutno sve više ljudi na terapiji statin tipovima lekova i ova vrsta alopatske terapije nosi višestruke rizike i usputne probleme. A neki od standardnih problema su bol u mišićima, umor i gubitak memorije toliko izražen da može ozbiljno da ugrozi kvalitet života mnogih pacijenata. Ovi lekovi prekidaju konverziju koenzima Q10, kao i vitamina K1 u K2, koji je vitalno značajan za mnoge životne procese, a poseban je zajam za zdravlje srca. Da bi makar malo ublažili nusefekte statin lekova potrebno je da se dodatno suplementirate i veštačkim koenzimom Q10 u nedostatku onog prirodnog. Naravno, pre bilo koje odluke najbolje bi bilo da se posavetujete sa svojim doktorom specijalistom.

Опширније
Ishrana isklijalim semenjem

Ishrana isklijalim semenjem

Toliko dugo smo već zasićeni informacijama da je ishrana proklijalim semenjem, a pogotovo pšeničnim klicama izuzetno zdrava i da su ove namirnice krcate hranljivim materijama. Negde krajem sedamdesetih godina prošlog veka ovaj stil ishrane je obećavan kao najbolji zajam låne penger za zdravlje, da bi polako potonuo u zaborav i ponovo postao aktuelan poslednjih godina. Ali da li je sve baš tako kao što se prezentuje?

Prirodni tok rasta biljke

Kada u prirodi biljka počne da klija iz svog semena tada je evolutivno vrlo svesna da upravo izlazi u jedan vrlo neprijateljski svet i da će svako ko naiđe pokušati da je pojede. Iz tog razloga kroz nebrojene sezone svoje evolucije biljke su razvile različite metode bio-hemijske odbrane, zato što nisu u stanju da prosto ustanu i pobegnu od napadača. Život je uporan i razviće se na bilo kom iole pogodnom mestu. Upravo zarad svoje zaštite svaka biljka će početi proizvodnju različitih hemijskih jedinjenja čime će bukvalno odbiti životinje i ljude od sebe.

I ako ste do sada posmatrali život na nekoj livadi na primer, mogli ste da uočite kako životinje izbegavaju da brste biljke koje nisu potpuno sazrele. To je za njih nezamislivo, jer neće dobiti energetsku i hranljivu vrednost koju žele, a usput će možda i da se otruju. Ne zato što mi to upravo u ovom trenutku pretpostavljamo, već zato što je zaštita sopstvenog života zajam lån uten kredittsjekk dugovečnosti i postojanja na ovoj planeti.

Činjenice u vezi vitamina i enzima

I pored ove jasne situacije mnogi i dalje propagiraju ideju kako su klice i mladice prepunjene vitaminima i enzimima, što može vrlo lako da se proveri. Postoji sajt koji u svom nazivu ima „nutritiondata“, što u prevodu znači podaci o hranljivosti, i na tom sajtu, ali i na mnogim drugim koji objavljuju laboratorijske analize podataka o različitim vrstama hrane, možete jasno da vidite da ova tvrdnja nije istinita. Pšenične klice apsolutno nemaju niti jedan jedini vitamin A, poseduju nešto zanemarljivo niacina, tiamina i piridoksina, što su B vitamini, i skoro ništa minerala. Za razliku od isklijale pšenice zreo kuvan kelj je napunjen svim mogućim vitaminima i mineralima. A ako pšenične klice uporedimo sa kuvanom telećom jetrom, tek tada ćemo ostati zaista iznenađeni, jer ova namirnica stoji visoko iznad svih ostalih po pitanju hranljivosti.

Što se enzima tiče, potrebno je da znate da su neupotrebljivi ako nema vitamina koje treba da „sprovedu“. I vrlo važna činjenica koju svi zaboravljuju jeste da ljudsko telo ne može da koristi biljne enzime. Mi stvaramo svoje kako bi iskoristili vitamine i minerale, a u nedostatku svojih možemo da koristimo životinjske, jer su podudarni našim i to je jedini zajam koji možemo da izvedemo u biohemijskom smislu.

I čak i da se apsolutno ne razumete u bilo koji tip biohemijskih procesa koji se odvijaju na ovoj planeti dovoljno je da uočite da u stotinama hiljada godina ljudske ishrane klice nisu korišćene. Izuzetak su jedino klice mungo pasulja koje se strahovito dugo termički obrađuju ne bi li se oslobodile otrovnih jedinjenja. A i to je tradicija koja je vezana za krajeve ove planete koji su kroz istoriju stalno bili pogođeni glađu, pa su morali da se snalaze sa onim što im je stajalo na raspolaganju.

Опширније
Prirodno lečenje bolova

Prirodno lečenje bolova

Živimo u sve stresnijim vremenima, a priznaćete da na taj stres ne odgovaramo kao što smo to činili nekada kada smo živeli u praistoriji. U to doba telu je bilo lakše da se izbori sa svakodnevim problemima. U slučaju da je odnekud istrčao lav, medved ili neko iz neprijateljskog plemena mi smo imali dve opcije, ili da bežimo ili da se borimo. Danas kada pred vas iskoči lav u obliku režijskih računa ili bankarskih kredita sa velikim kamatama, ili neprijateljski nastrojen čovek u obliku vašeg šefa, bračnog druga ili nekog stranca na sred ulice, uobičajeno je da se praktično „zaledimo“ na licu mesta dok opasnost, realna ili samo psihička, ne prođe.
Ovakva reakcija je loš zajam za naše hormone, koji u ovim trenucima rade previše, a ne mogu da se potroše jer se ne krećemo.

Sve više ljudi upravo zbog ovakvih reakcija i dužeg sedenja pati od bolova u kičmi, vratu ili zglobovima. To je jedan od najčešćih uzroka propadanja tela i može da donese velike finansijske troškove u kasnijim godinama. Ono što se javlja kao česta situacija je posezanje za takozvanim opioidnim tipovima lekova, onim koji ne rešavaju bol, ali ga ublažavaju utičući na centre u mozgu. Danas su dakle na raspolaganju lekovi za ublažavanje bolova, injekcije i operacije. I čini se da nijedno od ovih rešenja nije valjan zajam za budućnost.

Zato hajde da pogledamo šta se nudi kao alternativa ovim rešenjima. Nekoliko godina ranije Mejo klinika je objavila koje su to metode koje zaista deluju na lečenje bolova i kao najefikasnija se pokazala akupunktura. Ova medicinska tehnika aktivira receptore koji potiskuju bol i povećava koncentraciju adenozina, neurotransmitera koji usporava funkcije mozga i povećava želju za spavanjem.

Sledeća na listi je masaža, koja se pokazala skoro jednako uspešnom. I ona može da se koristi ne samo za bolove u mišićima, već i za glavobolje, fibromijalgiju ili takozvane dubinske bolove. A za njom sasvim lepo su se pokazale i relaksacione tehnike kao što su različite vrste disanja, meditacije, vizualizacije ili bilo šta što osobi lično najviše odgovara. I tek kasnije mogu da se primene i laganije vežbe kao što su istezanje, treninzi fleksibilnosti ili joga. I već kada se spominje i ova istočnjačka veština, dobro je primetiti da su studije pokazale najbolje rezultate lečenja bolova donjeg dela kičme upravo jogom.

Homeopatija je interesantna za rešavanje ovih problema, zato što je njihov koren najčešće u psihi same osobe. Na ovaj način bol je zajam koje se daje umesto suočavanja sa realnim uzrokom i njegovim rešavanjem. Homeopatski lekovi zapravo sadrže samo „vibraciju“ originalne supstance i time leče, tako da ako vašem telu nije potrebna, tada logično nećete ni reagovati na nju. U tom smislu ovi preparati su apsolutno bezbedni.

Na primer, tako se uobičajeno koristi Arnica Montana kao lek za bol koji je zajam traume, za išijas se koristi Gnaphalium, a Colocynthis za slabost ili grčeve u mišićima. Postoji još puno homeopatskih lekova, ali je potrebno da pronađete homeopatu sa kojim se dobro razumete i koji zna svoj posao valjano. Postoje informacije da homeopatija realno funkcioniše i sasvim drugačije studije, ali da biste bili sigurno šta je istina u vašem slučaju, najbolje bi bilo da se u to sami uverite.

Опширније
Lečenje bez antibiotika

Lečenje bez antibiotika

Poslednjih godina sve se više raspravlja i piše o korisnosti ili štetnosti antibiotika. I dok je istina negde na sredini, trebalo bi da znate da postoje situacije kada možete lečiti svoj medicinski problem bez ovog tipa lekova. Antibiotici imaju opravdanu ulogu u medicini i u slučaju jakih bakterijskih infekcija za sada ne postoji bolji i brži način da se ovakvi problemi reše. Međutim, problem nastaje tada kada se antibiotici koriste previše često ili u situacijama kada apsolutno nisu potrebni. I to je vrlo opasan zajam na račun vašeg zdravlja.

Antibiotici ne leče virusne infekcije

Budite svesni da u slučaju da se razbolite naglo, a da ste se par dana pre toga osećali pomalo malaksalo sa bolom u mišićima, i u slučajevima kada vam telesna temperatura jako skoči na dva dana, a zatim počne da se smanjuje, u pitanju je ipak virus. Da se ne bi dvoumili previše dugo potrebno je uzeti briseve iz grla i nosa, u slučaju da osećate da je tu problem, i uraditi analizu klasične krvne slike. Vaš doktor iz ovih podataka može odmah da uvidi da li je u pitanju virusna ili bakterijska infekcija, i ako je virusna nikako vam neće propisivati lekove. Nema potrebe da svoj imunološki sistem zamajavate dodatnim medikamentima kada se već sam bori protiv virusa. Od vas se očekuje da tih dana strogo mirujete, uzimate tople čajeve i supe, i eventualno dosta vitamina C. U slučaju gripa možete se pomoći i dodatnom suplementacijom cinkom. I naravno, tada je najidealnije vreme da se setite i redovno sunčate, jer je sunčeva svetlost najbolji zajam zdravlja protiv virusnih infekcija.

Bakterijske infekcije

Ako su vaši brisevi ili druge analize pokazale da je u pitanju ipak bakterijska infekcija u nekim slučajevima nema potebe odmah posezati za antibioticima. Upale bešike se najčešće dešavaju zbog preteranog korišćenja brašna i šećera u ishrani. Ako se sećate lekcija iz biologije tada ćete znati i da se kao podloga za rast bakterija u laboratorijskim uslovima koriste skrob i šećer. Zato je najlakše izbaciti namirnice koje u sebi sadrže ova dva tipa supstanci i telo će za par dana uspeti da uspostavi ravnotežu bez ikakvih pomagala sa strane.

U slučaju upale uha, najčešći uzrok su mlečni proizvodi. Zato pokušajte da ih izbegavate neko vreme i pratite da li se ova dosadna upala ponavlja i posle toga. Svaku promenu koju uvedete računajte kao zajam za sopstveno zdravlje i nemojte da vas mrzi da iole pokušate da rešite svoj zdravstveni problem na što prirodniji način.

Pored toga, u svojoj ishrani koristite redovno crni i po malo belog luka, zbog njihovog povećanog procenta sumpora i ostalih medicinskih komponenti, a u jesenje i zimsko doba koristite pečurke, kao i med. Za proleće je idealno da uradite kuru uzimanja pčelinjeg polena u toku nekih nedelju do dve dana, a leti ne zaboravite na voće i naravno sunčanje.

Sve su to akcioni koraci koji zajedno izgrađuju vaš imunosistem i kada se bolest već pokaže tada je obično kasno. Zato svaki dan investirajte u svoje zdravlje kao najbolji zalog za budućnost, i ako se i desi neki virus brže ćete ga i svakako lakše izlečiti.

Опширније
Lečenje hladnom vodom

Lečenje hladnom vodom

Vrlo je verovatno da ste do sada imali prilike makar da na televiziji pogledate snimke sa severa Evrope ili naročito Rusije gde veliki broj ljudi u toku zime zajedno ili pojedinačno odlazi na reke i jezera, lomi led i baca se u ledenu vodu. U istim ovim krajevima postoji i hiljadugodišnja tradicija korišćenja sauna, a odmah zatim i istrčavanja na sneg kao šok terapija za telo. I koliko god ovo nama koji živimo južnije izgleda suludo sa zdravstvenog stanovištva, ljudi sa severa su daleko zdraviji i bolje izdržavaju veće klimatske promene. Hladnoća je ipak zajam za dobro zdravlje.

A od sibirskih šamana je ostalo kao tradicija da se njihovi pacijenti leče jutarnjim polivanjem ledenom vodom bez obzira kakvo je vreme napolju. A ovu tradiciju je preuzela i ruska vojska čeličeći svoje ljude na isti prirodan i vrlo jeftin način. Ovde naravno treba reći da ovo ne smeju da rade ljudi koji imaju iole ozbiljnije zdravstvene probleme, pogotovo sa plućima, dok se ne konsultuju sa svojim lekarom ili specijalistom.

Metoda Wima Hofa

Jedan od najpopularnijih ljudi današnjice koji propagira ovu metodu je i Wim Hof, čovek koji je od devedesetih godina prošlog veka počeo sopstvenu terapiju „hladnoćom“ kao zajam za budućnost. Pošto je doživeo porodičnu tragediju i ostao sam da se brine o četvoro dece ovaj hrabar čovek je svoj bol utapao u ledenoj vodi. I kako mu je bilo sve hladnije osećao se sve bolje, da bi na kraju završio tako što je ronio ispod santi leda na Severnom polu. Bilo je toliko hladno da su mu se rožnjače na oba oka zaledile i deo je morao da otpliva potpuno slep. Kasnije se penjao na Himalaje obučen samo u šorts i patike, a sa sobom je vodio i desetak običnih ljudi, od koji je dvoje bilo bolesno od multipleks skleroze. I ne treba ni reći, svi su se uspešno popeli i proslavili svoju pobedu.

Tajna je ipak u disanju

Sam Wim Hof stalno ističe da njegova metoda jačanja tela i ozdravljenja nema nikakvih tajni i da svako može da nauči osnovne korake. A pre izlaska u ledeni dan samo u donjem vešu ili plivanja u hladnoj vodi potrebno je da se postigne hiperventilacija tako što će osoba brzo i snažno udisati po otprilike dvadeset i pet puta, a zatim napraviti malu pauzu, pa ponoviti ove cikluse brzog disanja još nekoliko puta. Na ovaj način se telo zagrejalo iznutra, cirkulacija je pojačana i tek tada je telo spremno da se nosi sa izmenjenim uslovima sredine.

Menjajući temperaturu tela naglo, na ovaj način se menja i razlika potencijala na mitohodrijskim membranama što posledično daje implus elektronima u njima i naše energetske „baterije“ unutar ćelija ponovo počinju da rade ispravno. Ali i u ovoj metodi, kao i u svom ostalim, važi isto pravilo. Morate da počnete polako i pomalo. Vodite jako računa o sopstvenom telu i ne preterujte u nastojanjima kako bi vam bilo bolje što pre. Setite se da je sporije a sigurnije napredovanje ipak najbolje i ne zaboravite da je ovo zapravo zajam prirode koji vam je dozvoljeno da koristite na mudar način.

Опширније
Pravilna ishrana

Pravilna ishrana

Sigurno ste do sada imali nebrojeno mnogo prilika da se upoznate sa jako puno dijeta i nutricionističkih pravaca, i svaki od njih je tvrdio da je najbolji. Ipak dijete se smenjuju kao modni trendovi, a stanovništvo ove planete još uvek ne može da se pohvali idealnim zdravljem i fizičkom formom. Zajam koji smo podigli u mladosti hraneći se haotično moraćemo da vratimo sa kamatom jednog dana sasvim sigurno, ali pravo je pitanje šta ćemo u međuvremenu naučiti o sopstvenom telu.

Svi mi znamo u opštim crtama da su nam potrebni proteini, masti i ugljeni hidrati, kao i vitamini, minerali, enzimi i amino kiseline. Ono oko čega se stručnjaci obično prepiru jeste odnos ovih supstanci i način na koji se unose. Tako je u poslednoj deceniji najpopularnija postala „paleo dijeta“, koja propagira minimalan unos ugljenih hidrata ili šećera, i njegovu zamenu masnoćama i to pretežno životinjskog porekla. Ova dijeta generalno ostvaruje dobre rezultate zato što stabilizuje proizvodnju insulina, sprečava napade gladi, a ujedno reguliše i dobar deo simptoma imunološkh oboljenja, time što zabranjuje upotrebu žitarica za koje znamo da su obilato prskane hemikalijama.

Sa druge strane još uvek je aktuelna sirova vegetarijanska ili veganska dijeta, koja ume da bude osvežavajući prelaz posle dugogodišnjeg unosa jako procesirane i industrijske hrane. U početku osobe koje su na sirovoj hrani osećaju se bolje, ali proizvodnja insulina ume jako da im varira i zato su stalno gladni, često opsednuti hranom, a umeju i agresivno da brane svoje stavove vezane za konzumaciju životinja. Problematično je to da još uvek malo ljudi razmišlja o činjenici da i biljke umeju da osećaju, da su i one živa bića, i da moralno nije ispravno prekorevati nekog ko jede životinjsku hranu, ako vi jedete biljnu. Jer u pitanju je isti princip transformacije energije. Živo biće jeste živo biće, a svako živo biće jede neko drugo živo biće. I na ovom „zajam energije“ principu koncipiran je čitav svemir.

Međutim, ova dva tipa ishrane koji se nalaze na suprotnm krajevima nutricionizma nisu suština, jer oba ne pokazuju dugoročne rezultate. A to se dešava prvenstveno zato što ishrana nije na prvom mestu po važnosti za ljudsko biće i u to smo mogli da se uverimo hiljadama godina prateći istorijate ljudi koji su jako dugo i zdravo živeli hraneći se vrlo oskudno i to lošijim tipovima namirnica. Ono što jeste najvažnije je činjenica da živimo u interakciji sa ovom planetom i životom koji se odvija na njoj. Ovo konkretno znači da naša ishrana treba da bude koncipirana na dnevnom i sezonskom nivou, i to u zavisnosti od toga kakav smo genetski zajam dobili od naših predaka, na kojoj se geografskoj širini i dužini nalazimo i koje je doba godine.

Konkretno ovo znači da u zimu nećete jesti maline i jagode, već meso i masnoću, ali ćete zato u proleće najviše konzumirati samoniklo divlje bilje, leti puno voća i salata, a u jesen korenastog povrća, bundeva i kestenja, svega onoga čemu je u tom trenutku sezona sazrevanja. Sledeći princip sezone i varirajući unos hranljivih komponenata u svojoj ishrani, pružićete svom telu sve makro i mikro nutrijente koji su mu potrebni, regulisaćete hormone na najprirodniji mogući način i postati daleko zdraviji.

Опширније
Način ishrane nije najvažniji za zdravlje

Način ishrane nije najvažniji za zdravlje

U poslednjih nekoliko decenija sa svih strana nam se nude magične dijete, a prehrambeni gurui se prosto utrkuju da nam dokažu da je njihov izbor i najbolji na tržištu. I pored toliko informacija koje se potpuno besplatno nude ljudi su sve deblji, iscrpljeniji i depresivniji. Sve ovo počinje da liči na neki prehrambeni zajam bez šanse za povratak duga u zdravlju.

I koliko ste puta do sada mogli da slušate hvalospeve vezane za neke egzotične biljke ubrane na najvišim vrhovima Himalaja ili Anda ili izvučene iz dubina mora najbolje uz neki podvodni i ako je moguće još uvek aktivni vulkan. I sva ona magična obećanja da iako vam ništa nije pomoglo da ozdravite ili se rešite viška težine, evo sada postoji rešenje. I naravno da ste pokušali i rezultati su bili nikakvi ili zanemarljivi. Uz ovo ne zaboravimo ogromne profite koje industrija suplemenata inkasira svake godine kao jedna od vodećih grana farmacije.

Principi elemenata prirode

Ono što do sada niste mogli da čujete, a počelo je vrlo stidljivo da se pokazuje u javnosti jer ne donosi profit, jeste činjenica da ukoliko stvarno želite da popravite svoje zdravstveno stanje ili doterate liniju, prvo je potrebno da poštujete elektromagnetni princip, a zatim hidrataciju. Recimo da je najlakše upamtiti sve ovo kao vatra-zemlja-voda-vazduh princip elemenata. Poštovati elektro-magnetiku znači da je neophodno da se izlažete Sunčevom zračenju, naročito ujutru, do sat vremena posle buđenja. I naravno, da provodite što više vremena na otvorenom u toku dana. Znači, ne noću, već baš u toku dana. Noću treba da spavate jer je to najbolji zajam za proizvodnju hormona i regeneraciju celog tela. To je bio princip vatre.

Princip zemlje se najbolje poštuje kada ste u kontaktu sa zemljom bosim nogama. Naučite se da provodite po petnaestak minuta svakog dana izuveni u nekom parku i vrlo brzo ćete shvatiti kako dobrobitne efekte ovo donosi. Na ovaj način rešićete se svog viška naelektrisanja koje pokupite u toku dana i vaša štitna žlezda će ponovo početi ispravno da radi. I sa ovim u vezi je važno da znate da vaš lap top, smart telefon i mikrotalasna rerna emituju vrlo loše vrste zračenja koje itekako utiču i na zdravlje i na fizički izgled. Sedenje po ceo dan uz lap top je praktično isto kao da to vreme provodite zagnjureni glavom u mikrotalasnu rernu. Koristite radije desktop za rad u kući ili kancelariji, a prenosive računare koristite samo kada je neophodno. I ovo isto, ako ne i više, važi i za smart telefone. Plavo svetlo koje oni emituju je u stanju da vas za čas upropasti. Zato ga ne držite uz krevet u toku noći, prenesite ga kao zajam u neku drugu prostoriju, a preko dana neka bude u „avionskom modu“.

Što se vode tiče, pijte je u dovoljnoj količini, čistu i ne iz plastične flaše. I uživajte u kupanju u hladnoj vodi i leti i zimi. To će vas očeličiti i hidrirati. A pošto već boravite napolju dišite što dublje. I nećete ni primetiti, a vaše zdravlje će postati besprekorno, a telo u idealnoj formi, bez ikakve specijalne dijete.

Опширније
Sunce je najbolji lekar

Sunce je najbolji lekar

U srednjim školama se u prvoj godini na predmetu Biologija uči osnovna stvar, ali se izgleda ubrzo i zaboravi. Mi, kao ljudi, pripadamo carstvu eukariota, koje za razliku od arhea i bakterija, sve svoje životne procese zasniva preko sunčevog zračenja. Ako nema Sunca nema ni života.

Znajući za ovaj osnovni postulat mnogi doktori na početku prošlog veka zasnivali su svoje terapije na prostom sunčanju. Tako su osnovani mnogi sanatorijumi pogotovo u Švajcarskoj gde su pacijenti i leti i zimi boravili po bolničkim terasama i uspešno se izlečili. Sunčanje je, jedno vreme na primer, i bila osnovna terapija za lečenje tuberkuloze, kao i za brojne dečije deformacije kostiju. Pored toga 1903. godine dodeljena je i Nobelova nagrada Nilsu Rajbergu Finsenu za uspešno lečenje lupusa kao autoimunološkog oboljenja koje je od tog doba počelo da se pojavljuje sa daleko većom učestanošću nego ikada pre. U tim godinama činilo se da je takozvana „helio terapija“ najbolji zajam najvećih medicinskih umova tog doba.

I pored vrlo uspešnih i brojnih slučajeva potpunog izlečenja, razvoj hemijske industrije polako je počeo da gura u pozadinu ove prirodne i logične terapije. Par decenija kasnije dva rada iz oblasti oftalmologije i dermatologije potvrdila su štetna dejstva veštačkog osvetljenja na retinu i kožu odojčadi i prerano rođene dece. I ova dva rada su konsekutivno, kao početni zajam, povukla lavinu radova za sobom sa glavnom temom kako je sunčanje loše po nas. U isto to vreme, takozvane „usavršene“ poljoprivredne proizvodnje, počelo se i sa intenzivnim genetičkim modifikacijama žitarica i njihovim obilatim prskanjem hemikalijama. Samo konzumiranje hrane zajedno sa hemikalijama dovelo je do takozvanih „fototoksičnih“ efekata na koži, zbog čega ponovo nisu bile okrivljene hemijske supstance, među njima glifosati kao najveći krivci, već Sunce.

Borba protiv Sunca, koje je osnova naših života i svih mogućih bio-hemijskih kao i elektromagnetnih procesa koji se odvijaju u nama, postala je unosna industrija, pogotovo kozmetička. Žene kao glavni potrošači su bukvalno bombardovane decenijama kako je neophodno da sebi i svojoj porodici kupuju preparate sa zaštitnim faktorom. Na Sunce je počelo da se gleda kao na najvećeg neprijatelja, i gle čuda kako smo počeli da se štitimo od dnevnog i prirodnog zračenja, tako je rak kože doživeo spektakularan porast. I ne samo to, i ostali oblici raka su se zastrašujuće raširili, a za njima su odmah krenule i imunološke bolesti.

Tek u poslednjih desetak godina ponovo je počelo da se raspravlja o ispravnosti teorije da li je Sunce toliko, ili uopšte loše, i koliko su bitni nivoi vitamina D koji dobijamo sunčanjem i pretvaranjem preko kože. I koliko je bitno za sve naše dnevne ritmove da ujutru odmah po ustajanju razmenimo tih par fotona koji od Sunca stižu do naših rožnjača i daju signal telu da je dan i da je vreme da počne proizvodnju hormona. Ovaj jutarnji zajam svetlosti je garancija našeg zdravlja. I nemojte se plašiti takozvanih alergijskih reakcija na Sunce, zato što one zapravo i ne postoje. Postoje samo alergijske reakcije na hemikalije koje se ogledaju preko kože. Tako da ako želite sigurno i redovno da se sunčate izbegavajte žitarice i svu hranu koja je tretirana pesticidima i herbicidima, i videćete samo pozitivne promene.

Опширније
Menopauza i posledice hormonalne terapije

Menopauza i posledice hormonalne terapije

Kako stare muškarci i žene proizvode sve manje polnih hormona. I ovo je, može se reći, prirodan proces. Za žene je do sada bilo uobičajeno da u menopauzu ulaze sa otprilike 52 godine starosti i na ovaj broj možete da dodate ili oduzmete još pet godina. To je bio takozvani prirodni interval. Međutim, zbog uslova stalnog zagađenja, promenljivim elektromagnetnim talasima kojima smo okruženi poslednjih decenija, kao i hemikalijama koje konzumiramo kroz svakodnevnu ishranu, suočeni smo sa činjenicom da sada žene počinju menopauzu u svojim tridesetim godinama. Mi otprilike pravimo zajam od naših budućih godina, trošeći ih upravo sada i u uslovima konstantnog stresa.

Terapija nadoknade hormona

Umesto da problem rešimo tamo gde mu je i koren nastanka, naučnici su od šezdesetih do devedesetih godina prošlog veka počeli da razvijaju različite tipove terapija nadoknade hormona, misleći da prostom nadoknadom ovih činilaca mogu da bezbedno utiču na valunge – navale vrućine koji se često javljaju kod žena, nesanicu, gubitak seksualne želje i remodeliranje kostiju, što često može da dovede i do osteoporoze. A tokom osamdesetih i devedesetih godina ginekolozi, pa za njima lekari opšte prakse su počeli da nude ženama ovo spektakularno rešenje. U Sjedinjenim Američkim državama u ovom „eksperimentu“ je učestvovalo čak oko 20% žena u menopauzi nadajući se da je njihovim nevoljama došao kraj. Podatke je obezbedila Ženska zdravstvena inicijativa (Women’s Health Initiative, WHI) preko kliničkih istraživanja koje su sponzorisali nacionalni instituti za zdravlje, a sprovedeno je na oko 16 000 žena.

Iznenađujući rezultati studije

Razmišljajući kako će praktično zajam veštačkih hormona da bezazleno i lako reši sve ostale probleme, naučnici su sa zebnjom dočekali rezultate ove studije objavljene 2002. godine. Iako se očekivao malo veći porast slučajeva kancera kod pacijentkinja zbog povećanog unosa estrogena, statistika je bila poražavajuća, jer je pokazala ogromno povećanje oboljevanja od raka. Pored toga, kardiovaskularna oboljenja su bila u strahovitom porastu, iako to pre pojave veštačkog dodavanja hormona nije bio slučaj u tolikoj meri. A što se tiče osteoporoze, ova terapija je dala minimalne, gotovo zanemarljive rezultate. I tu se kao efikasnija metoda pokazalo vežbanje kao odličan način zaštite i održanja koštane mase. Jedini pozitivan rezultat je bio proređivanje, znači ne ni nestajanje, valunga, što je nekim ženama ipak puno značilo, dok na druge nije imalo baš nikakvog psihološkog efekta.

Lekarska praksa i opšti stav javnosti naglo su se promenili posle objavljivanja zvaničnih rezultata studije i iako se i dalje puno novca investira u ove i slične tipove istraživanja, kao što je kontrolisanje efekata starenja, sada se svemu daleko opreznije prilazi. Što i jeste ispravan pristup.

I ako jeste žena u menopauzi, tada nije loše da pokušate tradicionalne metode kako bi olakšali svoje simptome. Prvo je potrebno da shvatite da menopauza nije bolest, već prirodan sled stvari kao što su pubertet i trudnoća. I da nije potreban ama baš nikakav zajam veštačkih hormona ukoliko ste zdravi i zdravo se ponašate. Poštujte dnevni i sezonski ritam svog tela, provodite što više vremena napolju na otvorenom i to pod bilo kojim vremenskim uslovima; redovno uzimajte puter i ostale zasićene masnoće životinjskog porekla, a izbegavajte žitarice zbog glifosata u njima, smejte se, vežbajte i uživajte sa svojim prijateljima i potomcima, i ova faza vašeg života će proći na najlepši mogući način.

Опширније