Dijabetes tip 1, 2 i 3

Negde otprilike do kraja dvadesetog veka dijabetes se uobičajeno klasifikovao kao juvenilni (tip 1) ili onaj koji najviše pogađa decu, i adultni (tip 2) onaj koji je načešće napadao osobe preko četrdeset godina starosti. Na žalost minicreditos rapidos, ova podela odavno više ne važi zato što oba tipa dijabetesa imaju spektakularan porast među svim generacijama.

Šećerna bolest ili dijabetes tip 1 je u suštini autoimuno oboljenje. Pankreas osobe, nekada najčešće deteta, uopšte ne proizvodi insulin i na taj način ne omogućava ulaz šećera u ćelije zarad potrošnje energije. Neiskorišćeni šećer ili glukoza tada cirkulišu po krvotoku i mogu da izazovu mnoge i po život opasne probleme. Uobičajeni simptomi su velika glad i žeđ, učestalo mokrenje i gubitak težine, kao i problemi sa vidom. Iako se decenijama istražuju uzroci ovog oboljenja i dovode u vezu sa virusima ili je u pitanju najčešće zajam genetike, leka još uvek nema. Ovaj tip šećerne bolesti može da se kontroliše daleko efikasnije nego u prošlom veku, ali osoba mora da bude jako disciplinovana i da je svesna rizika u svakoj životnoj situaciji.

Dijabetes tip 2 je nekada davno napadao samo osobe preko četrdeset godina starosti i izložene jako stresnim situacijama. Danas zbog neaktivnog načina života i potpuno pogrešne ishrane ovaj tip šećerne bolesti ne zna za godine, a deca su najrizičnija grupa. Ukoliko imate veću telesnu masu računajte da je i vaš rizik od dobijanja ovog oboljenja za isto toliko povećan, kao da ste uzeli zajam od svoje budućnosti i potrošili ga na brzu hranu. I znajte da se u ovom tipu oboljenja insulin ne proizvodi u dovoljnoj količini ili postoje još neki faktori koji ometaju njegovu proizvodnju.

Simptomi su isti ili slični kao kod tipa 1, s tim da je potrebno da pratite da li ste počeli češće da se razboljevate od virusnih infekcija i sporije da ozdravljujete. Uz to, značajan dokaz mogu da budu i tamna područja na koži i kožnim naborima, a to je naročito izraženo ispod pazuha i na vratu. I potrebno je još znati da su se tokom prošlog veka oba ova tipa tretirala dodavanjem veštačkog insulina i čestim i strogo kontrolisanim obrocima, a koji su se sastojali najvećim delom od ugljenih hidrata iliti upravo šećera.

Što se najnovijeg tipa dijabetesa tiče, to je tip 3 ili kako se sve češće naziva kancer. Veliki broj tumornih izraslina vezan je direktno sa poremećenom proizvodnjom insulina i potrošnjom šećera. A sa tim u vezi poslednju deceniju sve više se propagiraju paleo i ketogena dijeta. Ova dva načina ishrane izrazito smanjuju unos svih vrsta ugljenih hidrata i ostalih šećera, i na taj način prebacuju jetru da troši masnoće umesto šećera. Kada se pravilno izvode ove dve dijete tada generalno gledano jetri daju na zajam masnoću, tako da je pankreasu pružena prilika da se regeneriše i kasnije nastavi svoj rad što bolje. U poslednje vreme sve više naučnih studija dokazuje ispravnost ove teorije i pruža novu nadu pacijentima da će se izvući iz creditos rapidos con asnef konstatnog kruga čestih obroka i istovremenog umora. Uz ketogenu dijetu ne postoje napadi gladi i šećer u krvi se daleko efikasnije kontroliše.