Ishrana isklijalim semenjem

Toliko dugo smo već zasićeni informacijama da je ishrana proklijalim semenjem, a pogotovo pšeničnim klicama izuzetno zdrava i da su ove namirnice krcate hranljivim materijama.

Prirodni tok rasta biljke

Kada u prirodi biljka počne da klija iz svog semena tada je evolutivno vrlo svesna da upravo izlazi u jedan vrlo neprijateljski svet i da će svako ko naiđe pokušati da je pojede. Iz tog razloga kroz nebrojene sezone svoje evolucije biljke su razvile različite metode bio-hemijske odbrane, zato što nisu u stanju da prosto ustanu i pobegnu od napadača. Život je uporan i razviće se na bilo kom iole pogodnom mestu. Upravo zarad svoje zaštite svaka biljka će početi proizvodnju različitih hemijskih jedinjenja čime će bukvalno odbiti životinje i ljude od sebe.

I ako ste do sada posmatrali život na nekoj livadi na primer, mogli ste da uočite kako životinje izbegavaju da brste biljke koje nisu potpuno sazrele. To je za njih nezamislivo, jer neće dobiti energetsku i hranljivu vrednost koju žele, a usput će možda i da se otruju.

Činjenice u vezi vitamina i enzima

I pored ove jasne situacije mnogi i dalje propagiraju ideju kako su klice i mladice prepunjene vitaminima i enzimima, što može vrlo lako da se proveri. Postoji sajt koji u svom nazivu ima „nutritiondata“, što u prevodu znači podaci o hranljivosti, i na tom sajtu, ali i na mnogim drugim koji objavljuju laboratorijske analize podataka o različitim vrstama hrane, možete jasno da vidite da ova tvrdnja nije istinita. Pšenične klice apsolutno nemaju niti jedan jedini vitamin A, poseduju nešto zanemarljivo niacina, tiamina i piridoksina, što su B vitamini, i skoro ništa minerala. Za razliku od isklijale pšenice zreo kuvan kelj je napunjen svim mogućim vitaminima i mineralima. A ako pšenične klice uporedimo sa kuvanom telećom jetrom, tek tada ćemo ostati zaista iznenađeni, jer ova namirnica stoji visoko iznad svih ostalih po pitanju hranljivosti.

Što se enzima tiče, potrebno je da znate da su neupotrebljivi ako nema vitamina koje treba da „sprovedu“. I vrlo važna činjenica koju svi zaboravljuju jeste da ljudsko telo ne može da koristi biljne enzime. Mi stvaramo svoje kako bi iskoristili vitamine i minerale, a u nedostatku svojih možemo da koristimo životinjske, jer su podudarni našim i to je jedini zajam koji možemo da izvedemo u biohemijskom smislu.

I čak i da se apsolutno ne razumete u bilo koji tip biohemijskih procesa koji se odvijaju na ovoj planeti dovoljno je da uočite da u stotinama hiljada godina ljudske ishrane klice nisu korišćene. Izuzetak su jedino klice mungo pasulja koje se strahovito dugo termički obrađuju ne bi li se oslobodile otrovnih jedinjenja. A i to je tradicija koja je vezana za krajeve ove planete koji su kroz istoriju stalno bili pogođeni glađu, pa su morali da se snalaze sa onim što im je stajalo na raspolaganju.