Najispravniji tip ishrane

Suočeni smo sa sve više oboljenja koja su u direktnoj vezi sa našim gastrointestinalnim sistemom, to jest organima za varenje i ovo se javlja upravo zbog činjenice da raspolažemo hranom u izobilju i da smo se u tom procesu da se osiguramo od mogućih perioda gladi, jako udalji od naše prave prirode.

Naravno da vaši geni određuju tip hrane koji ćete najbolje variti i moći da iskoristite. I uz ovu činjenicu nemojte zaboraviti da pogledate svoju žensku liniju, svoju majku, pa njenu majku i sve majke od majki koliko vam sećanje seže u prošlost. Ovo je bitno zato što preko ženske linije prenosimo jedinstveni genetski kod koji je vezan za naše mitohondije, a u kome je naša korenska snaga. Tako da u slučaju da ste nastali u rasno mešanom braku ili čak potekli od roditelja koji su od iste rase ali različitih korena, moraćete pažljivije da razmišljate o hrani koja je dobrobitna za vaše zdravlje.

Ako je vaša majka potekla od slovenskih plemena iz srednje Azije ili planinskih predela vaš metabolizam će biti prijemčiviji za ishranu koja obiluje fermentisanim mlečnim proizvodima, jagnjetini i medu. Međutim, ako u vama ima i mediteranske krvi, tada vodite računa da imate dovoljan unos morskih plodova, svežeg povrća i ulja.

Ono što je najbitnije za ishranu čoveka ipak nisu njegovi geni, već geografska pozicija na kojoj živi, i u idealnim uslovima, pozicija na kojoj su živeli njegovi preci više stotina godina. I zapravo ovo je potpuno logično zato što ako se nalazite na Havajima vaš jelovnik će uključivati kokosovo ulje, puno ribe i voća koje je na raspolaganju u toku sezone. Ali ako ste smešteni severnije, recimo blizu Sibira, tada ćete se skoncentrisati na pečurke, korenasto povrće, puno životinjske masnoće i mesa, i to mahom divljih životinja. Ovaj unos zasićenih masnoća je izuzetno važan za hladnu klimu i uopšte hladnije vreme kada je našim telima neophodno održanje temperature i sporije trošenje energije.

Ukoliko živite u srednjem klimatskom pojasu planete tada ishrana treba da je koncipirana po smeni sezona. Ovo konkretno znači da ćete u proleće konzumirati više divljeg i samoniklog bilja, tada su obično na snazi i religiozni postovi koji pored toga što su u skladu sa funkcijom jetre u toj sezoni, u suštini vode računa i o činjenici da je sezona lova zabranjena u ovom periodu, zato što životinje tada imaju mladunce. U kasno proleće i rano leto počinje da rađa voće i razno povrće, koje ćemo uzimati u većim količinama bez obzira što je puno šećera i ugljenih hidrata. Taj tip ishrane nam odgovora zato što je Sunčevo zračenje sve jače i jače, i putem foto-metaboličkih reakcija unutar tela iskoristićemo ovu energiju i sačuvaćemo je za zimu.

U toku jeseni hranićemo se poslednjim plodovima prirode kao što su korenasto povrće, pečurke, bundeve i kesten. I lagano ćemo prelaziti na zimski režim koji zahteva veći unos životinjskih masnoća i mesa. Ovo možda nije u skladu sa gledištima vegetarijanaca, ali ako pogledamo naše pretke i setimo se da u doba praistorije nisu postojali zamrzivači, niti drugi načini očuvanja „letnje“ hrane, biće nam lakše da shvatimo da je ljudski metabolizam prilagođen kozumaciji pretežno ovakvog tipa hrane u hladnim danima.