Pravilna ishrana

Sigurno ste do sada imali nebrojeno mnogo prilika da se upoznate sa jako puno dijeta i nutricionističkih pravaca, i svaki od njih je tvrdio da je najbolji. Ipak dijete se smenjuju kao modni trendovi, a stanovništvo ove planete još uvek ne može da se pohvali idealnim zdravljem i fizičkom formom. Zajam koji smo podigli u mladosti hraneći se haotično moraćemo da vratimo sa kamatom jednog dana sasvim sigurno, ali pravo je pitanje šta ćemo u međuvremenu naučiti o sopstvenom telu.

Svi mi znamo u opštim crtama da su nam potrebni proteini, masti i ugljeni hidrati, kao i vitamini, minerali, enzimi i amino kiseline. Ono oko čega se stručnjaci obično prepiru jeste odnos ovih supstanci i način na koji se unose. Tako je u poslednoj deceniji najpopularnija postala „paleo dijeta“, koja propagira minimalan unos ugljenih hidrata ili šećera, i njegovu zamenu masnoćama i to pretežno životinjskog porekla. Ova dijeta generalno ostvaruje dobre rezultate zato što stabilizuje proizvodnju insulina, sprečava napade gladi, a ujedno reguliše i dobar deo simptoma imunološkh oboljenja, time što zabranjuje upotrebu žitarica za koje znamo da su obilato prskane hemikalijama.

Sa druge strane još uvek je aktuelna sirova vegetarijanska ili veganska dijeta, koja ume da bude osvežavajući prelaz posle dugogodišnjeg unosa jako procesirane i industrijske hrane. U početku osobe koje su na sirovoj hrani osećaju se bolje, ali proizvodnja insulina ume jako da im varira i zato su stalno gladni, često opsednuti hranom, a umeju i agresivno da brane svoje stavove vezane za konzumaciju životinja. Problematično je to da još uvek malo ljudi razmišlja o činjenici da i biljke umeju da osećaju, da su i one živa bića, i da moralno nije ispravno prekorevati nekog ko jede životinjsku hranu, ako vi jedete biljnu. Jer u pitanju je isti princip transformacije energije. Živo biće jeste živo biće, a svako živo biće jede neko drugo živo biće. I na ovom „zajam energije“ principu koncipiran je čitav svemir.

Međutim, ova dva tipa ishrane koji se nalaze na suprotnm krajevima nutricionizma nisu suština, jer oba ne pokazuju dugoročne rezultate. A to se dešava prvenstveno zato što ishrana nije na prvom mestu po važnosti za ljudsko biće i u to smo mogli da se uverimo hiljadama godina prateći istorijate ljudi koji su jako dugo i zdravo živeli hraneći se vrlo oskudno i to lošijim tipovima namirnica. Ono što jeste najvažnije je činjenica da živimo u interakciji sa ovom planetom i životom koji se odvija na njoj. Ovo konkretno znači da naša ishrana treba da bude koncipirana na dnevnom i sezonskom nivou, i to u zavisnosti od toga kakav smo genetski zajam dobili od naših predaka, na kojoj se geografskoj širini i dužini nalazimo i koje je doba godine.

Konkretno ovo znači da u zimu nećete jesti maline i jagode, već meso i masnoću, ali ćete zato u proleće najviše konzumirati samoniklo divlje bilje, leti puno voća i salata, a u jesen korenastog povrća, bundeva i kestenja, svega onoga čemu je u tom trenutku sezona sazrevanja. Sledeći princip sezone i varirajući unos hranljivih komponenata u svojoj ishrani, pružićete svom telu sve makro i mikro nutrijente koji su mu potrebni, regulisaćete hormone na najprirodniji mogući način i postati daleko zdraviji.